1985. je bila ključna za sudbinu konzola - totalni krah koji je samo godinu dana ranije izazvao dotadašnji lider Atari svojom nerazumnom poslovnom politikom, mnoge je naveo na prognoze da industrija zabavnog softvera nema bogzna kakvu budućnost. A onda se na tržištu pojavio Nintendo Entertainment System (NES) čiji je tvorac bila japanska kompanija do tada poznata van matične zemlje uglavnom po par uspešnih naslova za igračke automate. Bez obzira na prosečne tehničke karakteristike čak i za svoje vreme, Nintendo je publiku privukao revolucionarnim kontrolerom - džojpedom i desetinama fantastičnih igara (Super Mario Bros. serijal, Legend of Zelda, Metroid, Final Fantasy i mnoge druge) što je sve zajedno rezultovalo prodajom preko 60,000,000 primeraka konzole i još važnije, vratilo igračku industriju na noge. Međutim, od tada pa nadalje stvari su bile sve gore za proizvođača iz Zemlje Izlazećeg Sunca. Daleko od toga da je SNES bio loš, naprotiv, ali ostaje činjenica da nije bio ni približno dominantan kao njegov prethodnik. Dno je ipak dotaknuto sa Nintendom 64 koji je zbog nesretnog izbora medijuma (kertridži vrlo ograničenog kapaciteta) definitivno oterao mnoge razvojne timove ka drugim platformama. GameCube je sa druge strane ipak predstavljao znak da se nekadašnji gigant budi, iako ni približno nije uspeo da se nametne tržištu kao PlayStation 2. Međutim, za uvek ambiciozni Nintendo, spori povratak na vrh nije opcija, što sjajno demonstira Wii.

Kada je prvi put objavljen koncept nove Nintendove platforme, bilo je mnogo više skeptika nego onih koji su iskreno verovali u uspeh ovog projekta. Ipak, kompanija je učinila jedinu logičnu stvar, jer su njeni čelnici izgleda definitivno uvideli da ne mogu da pobede Sony i Microsoft klasičnog trkom za megahercima i potpisivanjem ugovora sa velikim kompanijama o izradi ekskluzivnih igara za svoj sistem. U situaciji kada bukvalno nema više šta da izgubi, Nintendo se konačno okrenuo onome što ga je proslavilo - inovacijama.
 

Fizički, konzola deluje izuzetno elegantno, najviše zahvaljujući svojim skromnim dimenzijama i zaista vrhunskoj izradi koja spaja futuristički i retro dizajn u jednom pakovanju, po nama na vrlo dopadljiv način. Osim konzole, svaki sistem dolazi u paketu sa jednim kontrolerom koji podrazumeva Wiimote i Nunchuck koji se u većini igara koriste kao jedna celina (povezuju se odgovarajućim kablom). Wiimote je glavni upravljački uređaj i kao što mu ime govori, ima oblik klasičnog daljinskog upravljača, doduše sa vrlo neobičnim rasporedom tastera ali i ugrađenim zvučnikom (koji se u praksi ispostavio kao pun pogodak). Zdrava logika kaže da je Nintendo želeo da približi konzolu i osobama koje do sada nisu pokazivale interesovanje za ovaj vid zabave, pa je ovakav dizajn kontrolera bio potpuno logičan a zapravo i genijalan korak. I Wiimote i Nunchuck se sa konzolom povezuju preko bluetooth konekcije i imaju u sebi ugrađen motion sensor (pokreti se detektuju preko infrared konekcije) koji se izuzetno dobro pokazao u praksi. Osim konzole i kontrolera, standardno Wii pakovanje uključuje još i neophodne kablove za povezivanje (ako želite progressive scan, moraćete da dokupite poseban za tu namenu), odnosno upustva o povezivanju i korišćenju sistema koja su gotovo izlišna, jer je sve pojednostavljeno do maksimuma. Online podrška je integrisana od starta, doduše samo ako ste korisnik wireless konekcije, dok će svi ostali morati da dokupe opcione adaptere (naravno, u obzir dolaze samo širokopojasne konekcije).

Glavna zvezda sistema i ono što dominira u iznenađujuće agresivnoj marketinškoj kampanji je upravo revolucionarni upravljački uređaj, i nimalo nas ne čudi što je to tako. Bez obzira na to koliko ste vremena do sada proveli uz miša, tastaturu ili džojpede, privikavanje na Wiimote i Nunchuck je izuzetno brzo, baš zahvaljujući njihovoj jednostavnosti. Motion sensor tehnologija je fenomenalno implementirana i nalazi primenu u dosta žanrova a što je najvažnije, dozvoljava vam da se uživite u zabavu koliko vi želite, dakle sedeći u udobnoj fotelji ili na nogama uz solidnu simulaciju pokreta na ekranu. Druga varijanta je svakako mnogo interesantnija a i korisnija, o čemu svedoče primeri mnogih ljudi za koje je Wii postao savršeno sredstvo za mršavljenje!

Ono što sa druge strane predstavlja ogroman adut konkurencije jesu hardverski potencijali sistema, za koje je teško izreći pohvale. Na to upućuju već pomenute skromne dimenzije (44 mm širina, 157 mm visina, 215 mm dužina) i težina od svega 1,2 kg. Za početak, pomalo tragično deluje odluka da Wii ne podržava čak ni odlazeći DVD video standard, a verujemo da njegova integracija s obzirom na starost tehnologije ne bi značajno povećala cenu proizvodnje. Veći problem svakako predstavljaju same performanse koje nisu ni približne onome što nude PlayStation 3 ili Xbox 360. Po nekim informacijama, Wii je tek dva puta jači od GameCube-a, što može da predstavlja veliki problem u narednim godinama i još tragičnije, limitira kreativnost razvojnih timova koji neće moći da sprovedu sve svoje ideje u delo, makar ne na način na koji su želeli.

Super Mario Galaxy, prvi veliki Nintendov hit na Wii-u

Iako može da se koristi na HDTV ekranima, Wii ne vidi veliku korist od njih, jer je najveća podržana rezolucija 480p odnosno 576i što je daleko manje od 1080p koje odlikuju Sonyjev i Microsoftov proizvod. Činjenica je da klasični CRT ekrani još uvek zauzimaju daleko najveći deo tržišta na globalnom nivou, ali i da ga rapidno gube, pa će već tokom naredne 2-3 godine, odsustvo ozbiljnije podrške za LCD i Plasma ekrane postati dosta izražen problem (jednostavno, ne želite da znate kako 480p izgleda na widescreen ekranima od preko 30 inča). Bez obzira što mnogi ove probleme žele da stave u zapećak, mislimo da to ipak nikako neće biti moguće i da je Nintendo jednostavno morao da vizuelne kapacitete koliko-toliko uskladi sa trendovima koje nameću konkurenti kako bi sistemu produžio životni vek. Ipak, stvari se mogu posmatrati i iz druge perspektive - Nintendova filozofija sugeriše da publici kojoj se Wii obraća grafika nije toliko važna, odnosno da će im mnogo bitnija biti startna cena od svega 250 evra. Fenomenalan početak prodaje i tiraž koji je daleko nadmašio konkurente govori da je to ipak bio pravi potez.

Kada je reč o modčipovima koji često odlučuju o sudbini neke konzole u našoj zemlji, treba reći da ih već odavno ima podosta i da omogućavaju igranje kopija GC i Wii igara na običnom DVD disku, kao i da rade u stealth režimu (odnosno, online servisi ne mogu da ih detektuju). U svakom slučaju, u ovom trenutku situacija je na tom planu izuzetno dobra.

Kao nesumnjivi lider sadašnje generacije konzola, bez obzira na relativno slab izbor 3rd party igara, Wii predstavlja pravo osveženje na tržištu i već sada čini važan elemenat kompletne istorije ne samo igračke, već i globalne zabavne industrije.

Dashboard odnosno glavni meni Wii-a.
 

Zašto baš Wii?
Sve do neposredno pre E3 sajma u Los Anđelesu Nintendova nova konzola bila je poznata pod imenom Revolution, za koje su mnogi bili sigurni da se neće menjati. Ipak, kako je malo toga na ovom sistemu konvencionalno i ime mu je promenjeno u ono pod kojim ga znamo danas. Pritom, iz japanske kompanije stalno ponavljaju da je pun naziv platforme samo Wii, nikako Nintendo Wii i da je jedina pravilna množina Wii sistemi (Wii systems) ili Wii konzole (Wii consoles), nikako Wii-ovi (Wiis na engleskom). Dva slova "i" u nazivu konzole trebalo bi da simbolizuju dve osobe i predstavljaju okupljanje igrača, ali i njene unikatne kontrolere. Zvanično objašnjenje izgleda otprilike ovako: "Wii zvuči kao 'we' što upućuje na to da je konzola za svakoga. Wii će lako upamtiti ljudi širom sveta, bez obzira na jezik koji govore. Nema zabune. Nema potrebe za skraćenicama. Samo Wii."

Opcioni Wii classic controller, idealan za Virtual Console igre