Neo Geo je jedina konzola u istoriji na kojoj su dominantne igre tabachine.
Vishe od dve trecine igara pripada ovom zhanru i veliku vecinu njih je potpisao
upravo SNK (barem one najbolje). Art Of Fighting je jedan od vodecih borilachkih
serijala uz King Of Fighters, Fatal Fury i Samurai Showdown. Ujedno, ne treba
zaboraviti da se pojavio kritichne godine za Vs borilachke igre (iste godine kao
Mortal Kombat i Street Fighter II), ali potpuno odudara od ove dva naslova.
Solo ''kampanja'' je dosta interesantno zamishljena i chini
srzh igre. Igrach vodi jednog od 2 lika (Ryu i Robert), ide iz borbe u borbe i
''izvlachi'' informacije iz protivnika koje ga priblizhavaju cilju, a to je
spashavanje mlade Yuri. Standardni dijalozi sa protivnicima su sasvim ochekivano
u formi teksta, ali je jako pozitivno da Ryu i Robert progovore po neku
rechenicu izmedju borbi. Posle svake 2-3 borbe (odnosno isto toliko pobeda)
usledice i bonus nivoi koji za razliku od Street Fightera i Mortal Kombata imaju
jako praktichnu svrhu i ako ste uspeshni na njima mozhete povecati energiju,
skalu za izvodjenje magija ili nauchiti jedan izuzetno atraktivan napad. Igranje
udvoje otkljuchava sve borce, ali nije tako zabavno kao u Mortal Kombatu i
Street Fighteru II.
Sistem borbe je takodje prilichno interesantan: ispod
energetske skale nalazi se skala za magiju, chime se znatno ogranichava njena
upotreba u toku mecha. Drzhanjem tastera A ona se mozhe dopunjavati, ali vas to
ostavlja potpuno otvorenim za napad. Kako se energetska skala izuzetno brzo
prazni, bolje je ne rizikovati mnogo. Izvodjenje magija prilichno je
komplikovano, a bez njih se ne mozhe pobediti gotovo nijedan protivnik chak ni
na prvom nivou tezhine.
Iako je igra iz 1992.godine, grafika je na zaista zavidnom
nivou. Likovi su izuzetno krupni i detaljno nacrtani, tako da vam se u ovoj igri
pruzha jedinstvena prilika da vidite sve povrede na licu vasheg lika ili
protivnika, shto je zaista lepa novina. Borba je u klasichnom Street Fighter
maniru osim shto postoji lepa autozoom opcija, koja priblizhava ili odaljuje
borce u zavisnosti od njhove blizine, shto stvara lep vizualni efekat a i chini
borbu preglednom. Nazhalost, animacija nije ni priblizhno tako dobra, i deluje
jako inferiorno u odnosu na kasnije naslove, ali je to boljka svih igara koje se
medju prvima izdaju za neku platformu. Zvuk i muzika su korektno odradjeni,
mozhe se reci i natprosechno dobro zbog par lepih muzichkih tema i solidnog
fonda rechi. Art of Fighting je vishe nego korektno odradjena borilachka igra
koju preporucujemo pre svega solo igrachima.
