|
Lagana preorijentacija proizvođača na 3D igre počela je onog trenutka kada je
Sega objavila svoj revolucionarni MODEL 1 automat na kome su se između
ostalog vrteli i originalni Virtua Fighter odnosno Virtua Racing
koji su kasnije bili uzori ogromnom broju naslova raznih (uglavnom japanskih)
izdavača.
Bez obzira na to, Capcom je nastavio da beleži
veliki uspeh sa svojim CPS-2
sistemom na kome se pojavio veliki broj sjajnih igara poput Alien Vs Predator,
Dungeons&Dragons serijala ili zaista nepreglednog broja raznih Vs
borilačkih igara koje su po pravilu bile vrhunskog kvaliteta. Capcom je i pored
toga odlučio da već 1996. objavi njegovog naslednika koji je jednostavno kršten
kao CPS-3 i koji predstavlja značajno poboljšanje u svakom elementu.
Osnovna razlika odnosi se na promenu medijuma za skladištenje igara, pa je ovoga
puta u tu svrhu iskorišćen CD, mada ni kertridž nije potpuno izbačen iz
upotrebe, već mu je samo značajno modifikovana uloga. O čemu se zapravo radi? Da
bi što bolje zaštitio igre od kopiranja, Capcom je osmislio potpuno nov sistem
enkripcije. Kao što smo rekli, svi naslovi se nalaze na CD-ovima koji se
jednostavno mogu prekopirati, ali problem pravi upravo kertridž. Njegova uloga
je da dešifruje podatke sa CD-a čime je praktično onemogućeno stvaranje
"bootleg" automata.
Ipak, Capcom se potrudio da kertridž iskoristi
na još jedan način - kada se neka CPS-3 igra startuje po prvi put potrebno je
sačekati neverovatnih 25 minuta da bi se ona pokrenula! Razlog za to je
kopiranje sadržaja sa CD-a na ketridž kako bi se proces učitavanja što više
skratio.
Kontrolni sistem je ostao isti kao kod
CPS-2, tu je
standardna osmosmerna palica i 6 tastera koji se koriste samo u Vs borilačkim
igrama. Što se tiče tehničkih karakteristika tu je bilo i još nekih izmena. Broj
boja koje se istovremeno mogu prikazati na ekranu je skočio sa 4096 na 32768 a
brži hardver omogućio je fantastično glatku animaciju koja može da se poredi sa
visokobudžetnim crtanim filmovima! Da biste se uverili u to, dovoljno je
pogledati Street Fighter III, koji do danas predstavlja najbolje
animiranu 2D igru. Za razliku od svog prethodnika koji je bio optimizovan samo
za bitmapiranu grafiku, CPS-3 ima bazičnu podršku za vektore i poligone, mada
daleko od toga da su oni mogli biti iskorišćeni za izradu neke igre.
Street Fighter III
Bez obzira na sjajan pedigre, CPS-3
jednostavno nije mogao da ponovi uspeh svojih prethodnika, pa nije ni čudo što
je za njega izdato jako malo igara, s obzirom na kratak period aktuelnosti (od
1996. kada je obavljen Red Earth do 1999. i objavljivanja poslednje
revizije Street Fightera III) Kompletnu listu objavljenih naslova
sačinjavaju: Jojo's Venture (1998.) Jojo's Bizare Adventure
(1999.) Street Fighter III: New Generation (1997.) Street Fightert III
2nd Impact: Giant Attack (1998.) Street Fighter III 3rd Strike: Fight for
the Future (1999.) Red Earth (1996.)
Razlozi za loš prijem kod igrača bili su
zaista mnogobrojni, a mi izdvajamo sledeće:
- preorijentacija na 3D poligonalne naslove je već odavno počela, i one su
izazivale daleko više interesovanja arkadnih operatera
- cena sistema je bila veoma visoka kada se poredi sa tadašnjim konkurentima
- postoji glasina da je razvoj igara bio izuzetno komplikovan
- kertridži u automatu su bili izuzetno osetljivi i skloni otkazivanju, čime je
i ceo sistem postajao neupotrebljiv, a i baterija koja se nalazila na njemu nije
imala naročito dugačak životni vek i morala se menjati o trošku samog vlasnika
Jojo's Venture
Jojo's Bizarre Adventure
Što se tiče emulacije, na tom planu se odavno
ništa ne dešava. Iako je Razoola (čovek koji je najzaslužniji za razbijanje
CPS-2
enkripcije) pre nekoliko godina najavio početak rada na dekriptovanju CPS-3
igara, do danas nismo dobili nikakve rezultate. Bez obzira na to u novijim
verzijama MAME se nalazi CPS-3 drajver koji je naravno nedovršen, i ostavljen u
nadi da će neko uspeti da ga unapredi. Do tada, ostaje nam samo da igramo gotovo
perfektne portove većine ovih igara na novijim konzolama kao što su
Dreamcast ili
PlayStation 2. |
