Prva generacija CPS automata (skraćenica od Capcom Play System) je predstavljena krajem osamdesetih godina pod imenom CPS-1. Za ovaj sistem je urađeno ukupno 39 naslova od kojih su neki snažno doprineli razvoju pojedinih žanrova, gde posebno treba izdvojiti Final Fight koji je postavio standarde za skrolujuće borilačke igre, baš kao što je to isto Street Fighter II – The World Warrior učinio za Vs (1 na 1) tabačine.

Poslednje ostvarenje urađeno za ovaj izuzetno uspešan sistem jeste Mega Man The Power Battle, objavljen oktobra 1995. godine koji uz The Punisher važi za tehnički najkvalitetnije CPS-1 ostvarenje. Ono što je zanimljivo jeste da postoje dve verzije ovog hardvera koje se razlikuju po tome da li imaju ili nemaju integrisan Q Sound zvučni čip. Ovih prvih je znatno manje (tačno 10) a njima pripadaju npr. Cadillacs And Dinosaurs, Warriors of Fate ili The Punisher. Ostale karakteristike su identične, što konkretno znači da CPS-1 poseduje centralni procesor Motorola 68000 na 10 mhz i zvučni procesor Z80 na 6 mhz.

Mega Man The Power Battle (CPS-1) zvanično poslednja igra za sistem
 

Zahvaljujući uspehu koji je postignut sa prvom generacijom CPS automata, Capcom je odlučio da uradi i sledeću verziju koja je jednostavno nazvana CPS-2 i koja se razlikuje od prethodnika po nekoliko stvari, gde je najvažnija veličina memorije (do 322 megabita), usled čega igre pravljene za njega sadrže bolje intro sekvence i mnogo bogatiju animaciju. Ipak, ako pogledate neku skrolujuću igru npr. Alien Vs. Predator, primetićete da grafika nije ništa bolja od The Punishera, najlepše CPS-1 igre. Razlog za to može biti činjenica da su se one pravile samo u prvih 2-3 godine postojanja sistema, dok on nije doživeo svoju punu grafičku zrelost.

Street Fighter Zero 2 Alpha (CPS-2) - verzija za englesko govorno područje
izbačena je samo na konzolama (Alpha 2 Gold)

Na CPS-2 mašinama zavladao je novi trend, tako da su Vs tabačine postale dominantan žanr, dok skrolujućih borilačkih igara, arkada, logičkih igara, sportova i ostalih žanrova ima daleko manje (vrlo slično NeoGeo sistemu, možda još drastičnije) Neke od najboljih CPS-2 igre su svakako Street Fighter Alpha 3, Marvel Vs. Capcom, Vampire Savior te izuzetno popularni Alien Vs Predator i zadivljujuće kompleksni FRP serijal Dungeons & Dragons. Objavivši tokom 2003. Hyper Street Fighter II The Aniversary Edition kojim je obeležena desetogodišnjica izlaska najbolje revizije Street Fightera II Capcom je zatvorio još jedno poglavlje, s obzirom da je ovo bila zvanično poslednja objavljena igra ne samo za CPS-2, nego i za CPS sisteme uopšte.

Tokom 1996. Capcom je predstavio i treću reviziju CPS-a poznatu kao CPS-3 koji je doneo dosta izmena. Osnovna razlika odnosi se na promenu medijuma za skladištenje podataka, pa je ovoga puta u tu svrhu iskorišten CD, mada ni kertridž nije potpuno izbačen iz upotrebe, već mu je samo značajno modifikovana uloga, tako da služi za dekriptovanje podataka sa kompakt diska. Ovako snažan sistem enkripcije u potpunosti je onemogućio stvaranje nelegalnih kopija, pa čak i emuliranja ovih naslova sve do 2007. godine.

Final Fight (CPS-1) je jedna od igara koja je definisila žanr skrolujućih borilačkih igara


Giga Wing (CPS-2) je jedna od vizuelno najkvalitetnijih pucačina na ovom automatu

Tehničke karakteristike su činile CPS-3 značajno naprednijim od svog prethodnika - broj boja koji se istovremeno mogu prikazati na ekranu je skočio sa 4096 na 32768 a brži hardver omogućio je fantastično glatku animaciju koja može da se poredi sa visokobudžetnim crtanim filmovima! Najbolja demonstracija ove tvrdnje su Street Fighter III i njegove dve revizije koje ujedno i predstavljaju ono najbolje što ovaj sistem može da ponudi. Za razliku od CPS-1 i CPS-2 koji su bili optimizovani samo za bitmapiranu (sprajtovsku) grafiku, CPS-3 ima osnovnu podršku za vektore i poligone, mada daleko od toga da su oni mogli da se iskoriste za izradu neke samostalne igre. Bez obzira na svoje kvalitete, CPS-3 nije ni približno uspeo da opravda poverenje, pa nije ni čudo što je za njega izdato svega 6 ostvarenja u periodu od 1996. do 1999. godine.

Iako je dobro poznato da podrška za ova 3 tipa automata postoji u MAME, zbog njihove ogromne popularnosti ali i činjenice da postoji nekoliko fenomenalnih emulatora čiji kvalitet daleko nadmašuje gorepomenuti, CPS sistemi zaslužuju posebnu sekciju na našem sajtu.

Street Fighter III Third Strike (CPS-3) - najbolja igra za CPS-3

CPS Changer
Malo je poznato da je Capcom tokom devedesetih godina, ohrabren velikim uspehom CPS-1 sistema predstavio konzolu Capcom Power System Changer koja je po svojoj koncepciji bila izuzetno slična SNK-ovom NeoGeo-u, s obzirom da je omogućavala da se u kućnim uslovima igraju tada aktuelne igre sa pomenutog automata. CPS Changer koristi hardver CPS-1 sistema i za njega je izbačeno svega 11 igara među kojima vredi pomenuti Final Fight, Street Fighter 2 Turbo ili Captain Commando kao i specijalan port Street Fighter Zero-a koje je u odnosu na CPS-2 original morao da bude blago degradiran kada je u pitanju kvalitet animacije i zvuka. Zbog užasno visoke cene igara i kratkog veka trajanja sistema, CPS Changer je vrlo brzo otišao u istoriju.